Прошле недеље сам, по први пут у последњих 2 године, добила мејл са питањем ”Како се уписати на мастер студије архитектуре у Шведској?” Претпостаљам да је разлог приближавање рока за апицирање за студије 2021, негде средином октобра 2020. Девојци сам одговорила, али ми је пало на памет да можда није лоше имати све на једном месту и само слати људе на блог уместо што увек пишем одговоре из почетка.
Цела прича може да се подели на три раздобља: упис на студије, током студирања, и шта са дипломом. Ја сам љења, а кућа-пос’o јесте како већина времена протиче, тако да ћу објављивати сваки корак засебно. С обзиром да је моје познавање процеса старо десет година, неке ствари су се сигурно промениле. Нове информације које нађем онлајн ћу писати курзивом ради разликовања. Па да почнемо…
УПИС НА СТУДИЈЕ
Одлука за пресељење је пала, небитно из ког разлога, и шта сад?
Највећа препорука коју могу да дам је придржавање рокова и правилно читање информација. Знам да звучи банално, али пуно људи не упише студије управо због те две ставке.
Прво и основно, наћи факултет на који желиш да се упишеш. Битна ставка: ако планираш да останеш у Шведској, не мораш да се оптерећујеш уписом на ”архитектонске” студије. Звање архитекте је овде незаштићено, тако да сваком може по жељи да се прогласи архитектом. Ја радим са јако пуно школованих дизајнера, техничких инжињера и сл.
Најпознатији факултет са дефинитивно најразноврснијим образовањем је његово величанство Arkitekturskolan på Kungliga Tekniska Högskolan, KTH. Смештен у Стокхолму (С се НЕ чита као Ш), Архитектонски факултет вам нуди један смер, линк на енглеском, са додатним фокусом на одрживост. Суздржаћу се од коментара о студирању јер су сви ”рекла-казала” и не знам да ли је тако сваке године или су неки познаници само имали лоша искуства. Оно што могу да потврдим је кул изглед нове зграде (стара је изгорела пре пар година) која је награђена Каспер-Салин наградом за архитектуру, најпрестижнијом у Шведској.
Следећи универзитет се налази у Јотеборју и зове се Чалмерс 🙂 Зар није српски правопис забаван?
Шалу на страну, Chalmers University of Technology у Гетеборгу је био мој избор. Интересантна чињеница – ово је приватни универзитет. Једна од најлепших зграда у кампусу је студентски центар, место за журке, исхрану, учење и посао (више о томе у следећем делу). Архитектонски факултет је феноменалан, зграда за архитектуру изнутра свеже реновирана пре пар година. Нажалост, нисам још увек видела како изгледа уживо, али планирам следећом приликом. О томе колико сам волела тај факултет говори и чињеница да сам писала блогове о студентском животу читаве две године.
Постоје два мастер програма, линк на енглеском, један са фокусом на архитектуру и одрживост (из данашњег угла ми је жао што нисам њега изабрала), и један фокусиран на архитектуру и урбанизам.
Arkitekthögskolan i Umeå, UMA, факултет у Умиеу 🙂 исто нуди двогодишњи мастер. Нажалост, они већ пет година имају великих проблема са програмом, докторантима, професорима итд, тако да бих га ја заобишла у широком луку.
Lunds Tekniska Högskola, Технички факултет у Лунду је део једног од најстаријих универзитета у Северној Европи. Овај студентски град је најближи Европи и скроз је прилагођен својим становницима, односно студентарији. Постоје три програма, архитектура, индустријски дизајн и одрживи дизајн, линк на енглеском.
Још је вредно поменути два факултета за пејзажну архитектуру (веома тражен посао, без обзира на тржиште и економију): SLU Alnarp и SLU Ultuna.
Небитно за који се факултет одлучили, сваки има тачне информације о томе како, где и са чиме аплицирати за упис. Пратите упутства и нећете погрешити.
Језик: Мастер студије архитектуре су на енглеском и сви професори причају на добром, ако не одличном нивоу. (Ово је проблем за учење шведског, објаснићу у следећем тексту). Студенти су забавнији, јер неки имају врхунско баратање енглеским, док други и даље причају скоро па свој матерњи језик, те их нико не разуме (поздрав Французима). За долазак у Шведску потребно је добити одређени број поена на ИЕЛТС или ТОЕФЛ тесту. Понекад ћете се упитати да ли ово правило важи за све студенте. Топле препоруке за припрему пред тестирање јер ови тестови нису толико знање језика, колико ”снађи се брже боље да кажеш шта мислиш”. Ја сам ишла на TOEFL IH Belgrade Syllabus и била изузетно задовољна резултатом (скоро па максимум поена на свему што дефинитивно не би било тако без њихове помоћи).
Препорука: у Србији се јако пуно пажње посвећује оценама. То у Шведској није ситуација. Обавезни део апликације, поред дипломе знања енглеског језика, преведене арх. дипломе и оцена, јесу и мотивационо писмо и портфолио. Фокусирајте се највише на ова два, редоследом на који сам писала. Од нас који смо покушали да упишемо студије истовремено, само сам ја добила место, а мој просек је био за >1,0 нижи од туђих.
Камен спотицања: Моја генерација (2010) је последња изван ЕУ која је студије уписала бесплатно. То значи да су моји једини трошкови били храна и становање. Некада сам за 900€ месечно могла да платим стан, храну, изласке и одећу. Данас не знам како се цене крећу, а начин живота ми је толико другачији да не вреди поредити трошкове. Стокхолм је дефинитивно најскупљи за живот, Гетеборг је на другом месту, Лунд (Малме на трећем), северни градови слични оним на југу…
Тренутно држављани Србије или БиХ, мастер студије на Chalmers-у плаћају око 18 000 евра. Када сам погледала исто за КТХ пише да је цена 50 000 евра, што ми делује лудо, али ајде… Моја поента је да је данас битно тражити стипендије како би студирање било што лакше, али с обзиром да ја никад нисам била добар ђак, не знам апсолутно ништа о њима. Штребери, снађите се сами ❤
Или немојте да се снађете сами, ево пар линкова који су добар почетак за све што треба да знате:
Миграционо (линк о визама за студирање Migrationsverket), А и Ш за долазак у земљу. Темпирати папирологију са уписом и доласком пре почетка термина је некада била уметност. Могу само да се надам да више није. И да, можда као и са становањем, студенти који плаћају школарину имају неке повластице…
Study in Sweden је по мени најбољи сајт за проналазак основних информација. У горњем, десном углу се подешава националност тако да су подаци актуелни. Мало озбиљнијег изгледа, али у бити истог садржаја је и Studera.
Овај сајт ми на пример никада није био јасан, нити би знала како да га поредим са неком српском институцијом. Универзитетско веће, линк на српском, је као неки посредник који помаже при упису? Нисам никад користила нити мислим да је потребно…
Сајт који јесте потребан је онај преко кога ће се пријаве вршити. А то је University Admissions где се све апликације централизовано налазе и без обзира на факултет који уписујете, одавде почињете.
И то би било то за овај први део. Може све у ситна цревца да се објашњава, али полазим од тога да је особа која ово чита академик и да зна како се врши самостално истраживање. Јер ће тога бити пуно… Али, више о томе следећи пут.
Clumsy With Words 