Вођена изразом ”боље икад, него никад” ево га и други од три дела о животу у Шведској.
Схватила сам кад сам села да пишем ово, како ја уствари не могу да дам праву слику студентског живота јер је од тих дана прошло скоро једанаест година, а то је у данашње време екстремно дугачак период. Али могу да пишем о неким општим правилима и принципима који не верујем да ће се икада променити.
БУЏЕТ И СТАНОВАЊЕ
Две основне ставке на које уствари треба обратити пажњу и пре саме пријаве на факултет. Шведска је позната по свом стамбеном тржишту где не само да влада несташица станова, него је и једно од најскупљих тржишта у Европи (Стокхолм је тренутно осми на листи најскупљих градова, а Шведска осма на листи најскупљих држава). Ситуација је мало лакша за студенте јер универзитети углавном имају уговоре са приватним фирмама за становање.
Да би се добила виза потребно је доказати да се на рачуну има по 850 еура месечно за издржавање током целог школовања (више ако се долази са породицом, овде је линк). Некада је у ову суму улазила и станарина, али данас је то поједностављено јер факултет у своју цену урачунава и смештај. Барем верујем да студенти који данас плаћају школовање имају право на смештај који ће им факултет обезбедити и не морају да га траже сами.
Генерално постоје две различите врсте студентских просторија: стан (углавном за докторанте и људе са породицом, величина од гарсоњере до ”правог” стана) и ходник собе (corridor) где је кухиња увек заједничка, а купатило може бити или заједничко или у склопу собе. Заједничка кухиња је најбоља ствар икада. Ја никад нисам била не знам која куварица, али сам волела да перем судове. Имали смо договор у нашој кухињи да једна особа кува за ту недељу, а други ће да купе све намирнице или да перу судове. Перфектно. Или заједничке вечере где се кува храна са свих крајева света. Толико дивних сећања.
Студентске зграде најчешће имају и теретане, просторије за игру, сауне, дневне собе, вешерницу и сл. Још увек се сећам свог првог стана и заједничке вешарнице. Ја у животу нисам укључила машину за веш пре доласка у Шведску.
Ако пак не желите да живите као студент, будите спремни да платите од 900 па навише евра за гарсоњеру у центру Стокхолма. Цене у Гетеборгу нису високе као у престоници, али и даље причамо о значајним сумама ако вам је буџет само 850 евра.
Поред стана, треба рачунати и на интернет који је овде обавезан (све се решава онлајн) као и мобилни телефон. Храна наравно, као и повремени изласци. Све ово не мора да кошта јако пуно, све зависи од вас као особе. Постоји ”СКЦ”, а постоји и ”Страхињића Бана”, па према томе и ценовник.
Битно је запамтити да се све може. Ја данас не могу ни да пробам да живим студентским животом/буџетом, али се јако добро сећам да ми ништа није фалило док сам ишла на факултет. Још кад сам нашла свој први посао као блогер за факултет, па имала додатне приходе, где ми је био крај 🙂 Студентска виза дозвољава и посао, све док се даје одређени број испита. На тоталну годишњу зараду мању од 2000 евра не плаћа се порез.
Мањак слободних станова, као и високе цене изнајмљивања доприносе још једној ствари која ми је била културолошки занимљива – људи ће се много лакше усељавати једни с другима и то уопште не мора да значи да је веза дошла ”на корак од брака” или слично. Просто је обострано корисно да се подели кирија, а ако сте већ у вези, зашто се не би потпомогли?
СТУДИРАЊЕ
Овде бих могла да напишем роман, али мислим да је довољно да сведем на ”ако нећеш, не мораш, нико те не тера”.
Наиме, факултет је добровољан, што значи да си ти, и само ти, заслужна/ан за своје успехе или неуспехе. Толико да понекад и не постоје оцене на програму, него цела класа прође са истим успехом, само је потребно имати добру присутност на лекцијама и вежбама.
Обраћамо се свима на ”ти” у свакодневном животу, без обзира на године или позицију. Исто тако и професорима. Они си ту да ти се нађу за све што можеш да замислиш, али неће се бавити тобом ако ти сам/а не покажеш вољу за знањем.
Сваки факултет је наравно прича за себе, али верујем да ова генерализација стоји без обзира на професију.
Конкретено за архитектуру могу да кажем да је много опуштенија него у Београду, и да сам ја у поређењу са бачелором, мастер завршила са пола мозга. Да, принципи су исти, али сам став професора се веома разликује. Швеђани су пажљиви, опуштени, покушавају да не ограничавају своје студенте и пусте их да раде слободно са мало смерница. Сећам се једног шпанског професора који је гостовао на факултету и присуствовао нашој радионици/презентацији. За мене је био као било ко други са српске катедре, груб, необазрив и пун себе. Две студенткиње су се чак расплакале пред свима јер нису навикле на такав однос професора према студентима. Данас их потпуно разумем јер сам се и ја навикла да поштујем и да ме поштују без обзира на однос моћи. Али тада сам помислила како у Београду не би издржале ни један термин.
Студирања у Шведској се сећам са много љубави и могу свима да га топло препоручим.
СВАШТА
Не знам шта још има током студија.
Где живети, како преживети и шта радити у међувремену рекла бих покрива све што се дешава док си студент. Остало је живот, и шта вреди да ја пишем кад ће свако да га искуси другачије. Могу само да додам да сам се ја по први пут у животу осетила слободна и своја кад сам ушла у тај први стан (и укључила прву машину веша). Студентске године су биле феноменалне на сваки начин: од професора, преко пријатеља за цео живот и око целог света, до путовања. Не бих их мењала ни за шта.
(знаће ко студира архитектуру)
И још једна кратка ретроспектива после пола сата проведених са старим фотографијама. Телефонска камера није била квалитетна, број фотографија из 2010-2012 је раван данашња два месеца фотографисања свега и свачега. И на крају, фотографије из тог периода су толико личне да се не усуђујем да делим, али ми је много драго да их имам.
Лаку ноћ,
Ивана
Clumsy With Words 